Poremećaji govora i jezika

Percepcija govora je veština koja detetu omogućava da prepozna govorne zvuke, njihovu međusobnu povezanost i duže nizove zvukova, kao i da ih ponovi onako kako su izgovoreni. Zahvaljujući ovoj veštini, dete uči kako zvuče reči njegovog maternjeg jezika i postaje sposobno da prepozna sve više novih reči (nizova zvukova).

Razumevanje govora podrazumeva shvatanje značenja i sadržaja izgovorenih reči, fraza, rečenica i nizova rečenica. Važno je naglasiti da percepcija govora nije isto što i razumevanje govora. Adekvatan nivo percepcije govora, u skladu sa uzrastom, omogućava detetu ne samo da pravilno usvoji maternji jezik, već i da bez poteškoća nauči da čita, piše i usvaja strani jezik. Percepcija i razumevanje govora se međusobno uslovljavaju i podržavaju tokom usvajanja jezika. Svako oštećenje ovih veština kasnije može dovesti do poteškoća u učenju čitanja.

Vežbe za razvoj percepcije govora uključuju ponavljanje nizova zvukova i reči, skupljanje reči, igru rečnog lanca, prepoznavanje zvukova, traženje određenih zvukova, razlikovanje trajanja zvukova i formiranje reči od zvukova. Razvoj razumevanja govora podstiče se kroz različite komunikacione situacije, razgovore i slušanje priča. Posebno važnu ulogu ima obogaćivanje rečnika.

Ako kod svog deteta primetite neki od sledećih simptoma, obratite se našem centru s poverenjem: Nerazumljiv, nesuvisao govor; Dugotrajna, uporna dislalija (poremećaj izgovora glasova); Neadekvatni odgovori na postavljena pitanja; Ne reaguje kada mu se ime izgovori ili ga neko doziva; Smeta mu glasno pričanje drugih ljudi; Voli kada je zvuk televizora pojačan ili kada je okolina bučnija; Daje utisak nepažljivosti i zaboravnosti; Često ponavlja pitanja jer ne razume odmah odgovor; Posmatra drugu decu kada se usmeno daje zadatak, umesto da ga sam razume; Ne obraća pažnju na pričanje priča; Ne može da ponovi ono što je čuo; Teško pamti pesme i stihove; Koristi gramatički netačne rečenice; Zamenjuje glasove i slogove u dužim rečima; Često zaboravlja domaće zadatke; Radi vrlo sporo, posmatra druge umesto da sam izvršava zadatke; Sporo piše diktate i pravi puno grešaka; Menja, zamenjuje ili izostavlja slova i glasove; Ima slabu pravopisnu veštinu; Ne koristi dijakritičke znakove (č, ć, đ, š, ž); Teško pamti informacije koje su mu usmeno saopštene; Lošije rešava zadatke iz mentalne aritmetike nego pismene zadatke.