Disfazija

Kada dete kasni u razvoju govora, pre nego što roditelj potraži pomoć logopeda, obično započinje oprezno istraživanje kako bi stekao sigurnost da li zaista postoji problem ili je ono što primećuje kod deteta još uvek u granicama normalnog razvoja govora.

Disfazija je, zapravo, krovni pojam koji označava ozbiljan poremećaj govora i usvajanja jezika. Njeni oblici ispoljavanja su veoma raznoliki. Njeno prepoznavanje i razlikovanje od drugih poremećaja zahteva veliko iskustvo i pažljiv pristup čak i od strane stručnjaka. Ukratko ću sumirati o čemu je reč.

Koji su simptomi disfazije?
Govor dece sa disfazijom pokazuje ozbiljno kašnjenje kako u izražajnom govoru (ono što i kako govore), tako i u razumevanju govora (ono što razumeju). Kašnjenje se ne ispoljava samo u govoru, već često i u drugim oblastima (npr. motorika, igra, kontrola sfinktera, pažnja, crtanje itd.). Roditelji ponekad opisuju svoju decu kao suviše mirnu, pospanu ili, naprotiv, kao bebe koje puno plaču i nemirne su. Često kasnije nauče da sede, stoje, hodaju ili preskaču fazu puzanja. Njihova motorika je nekoordinisana i nespretna, mogu biti veoma plašljivi i nesigurni. Kao bebe malo ili uopšte ne guguču. Slabo ili nikako ne reaguju na zvukove iz okoline. Ova deca kasnije izgovaraju svoje prve reči, ponekad tek sa 2-2,5 godine. Teško uče nove reči i njihov rečnik se veoma sporo širi. Njihov govor je teško razumljiv. Koriste specifične, sopstveno kreirane reči ili samo delove reči. Mnoge glasove izgovaraju nepravilno, zamenjuju ih drugim glasovima. Redosled glasova i slogova u rečima može biti poremećen. U različitom, ponekad značajnom stepenu, mogu imati i probleme sa razumevanjem govora. Ne obraćaju pažnju na govor okoline. Ne razumeju jednostavne naredbe. Ne vole i ne razumeju bajke. Čest simptom je eholalija, kada dete poput eha ponavlja ono što je čulo, bez razumevanja značenja reči ili rečenice.